Ako država ne kažnjava one koji ne isplaćuju zarade - zaboravite na EU
Umesto vrlo lošeg pristupa oporavku ekonomije u Evropi koja podrazumeva "stezanja kaiša" odlučili smo da krenemo u kampanju kojom ćemo promovisati novu alternativnu ekonomsku politiku koja se zasniva na povećanju investicija i podizanju plata radnicima.
To ističe u razgovoru za Danas generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Luka Vinsentini, koji je juče bio gost međunarodne konferencije na temu jačanja socijalnog dijaloga koju su zajednički organizovali Evropski sindikalni institut i Savez samostalnih sindikata Srbije u hotelu Moskva.

Piše: Elen Goldstin, regionalna direktorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu

Srbija je načinila važan iskorak u reformi svojih javnih finansija i u revitalizovanju privrednog rasta tokom poslednjih pet godina.
Visina javnog duga pada, a budžetski deficit je smanjen sa preko sedam odsto nacionalnog dohotka u 2014. godini na samo 1,4 odsto prošle godine. Procenjuje se da će privredni rast u 2016. biti 2,8 odsto, najveći rast zabeležen od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine. Od 2012. godine izvoz je povećan sa 26 na 36 odsto nacionalnog dohotka, a nezaposlenost je na najnižem nivou za poslednjih 10 godina. Sve su to dobre vesti, a pre samo dve - tri godine malo je ko verovao da se to može desiti. Srbija zaslužuje da je hvale zbog ovih dostignuća.

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko i predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije NIS-a Goran Takić potpisali su novi Kolektivni ugovor za zaposlene u NIS a.d. posle pregovora koji su uspešno završeni za pet dana.

"Novi Kolektivni ugovor je rezultat zajedničnih napora Sindikata i Poslodavca kao socijalno odgovornih partnera. Drago mi je da smo uspeli, kao i do sada, da pronađemo najbolje rešenje i usaglasimo interese svih strana" izjavio je predsednik sindikata Goran Takić.

Šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Džejms Ruf ocenio je da su prihodi stanovništva u Srbiji "bolno niski po zapadnoevropskim standardima", a da bi se to promenilo potrebno je da ekonomski rast bude znatno brži od tri procenta.

- Javni dug Srbije veći od 70 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) još je visok i osetljiv na promene eksternih uslova ili pad ekonomske aktivnosti - naveo je Ruf u autorskom tekstu za NIN.

Po njegovim rečima, ekonomski program koji Srbija sprovodi uz podršku MMF-a premašio je sva očekivanja u pogledu privrednog rasta, investicija, zaposlenosti i fiskalnog prilagođavanja.