Pred usvajanje budžeta za 2018, Fiskalni savet je zamerio što penzije nisu vraćene na nivo od pre smanjenja, i upozorio na fiskalni rizik ukoliko sudske žalbe nekih penzionera zbog umanjenja penzija dođu državi na naplatu. Da li je takva bojazan opravdana i koliko su penzioneri odmakli u traženju sudske pravde zbog smanjenih penzija?

Proces privatizacije u Srbiji, iako traje već više od 25 godina, još nije završen jer država još uvek za 144 firme s 43.595 zaposlenih traži novog vlasnika, a za 86 je postupak obustavlјen i ne zna se kada će biti nastavlјen.
U dokumentu „Knjiga Saveza samostalnih sindikata Srbije 2017. godine”, sindikalci skreću pažnju na posledice koje je privatizacija u protekle dve i po decenije donela državi i radnicima.
U Srbiji su, navodi se u dokumentu, u višegodišnjoj privatizaciji devastirane mašinska, elektro, hemijska, tekstilna industrija, industrija motora i traktora, polјoprivreda i druge grane. Dominantan model privatizacije u Srbiji je model prodaje, dok je radničko akcionarstvo, i pored zalaganja sindikata, sprovedeno u svega nekoliko preduzeća. Nažalost, iznosi se u dokumentu, posledice svojinske transformacije su – umesto očekivane efikasnosti, dinamičnosti i tehnološkog napretka – gašenje privrednih subjekata, sve veća nezaposlenost, kršenje osnovnih prava zaposlenih i sve veća beda i siromaštvo građana.

Socijalno-ekonomski savet je na današnjoj sednici doneo odluku da ne prihvati Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, jer ima dosta manjkavosti, a socijalni partneri nisu bili konsultovani.
 Sadašnji nacrt zakona nije prihvatljiv za sindikate, Uniju poslovaca Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Stav SES-a je da je predloženi Nacrt neprihvatljiv i da bi iznova trebalo krenuti u njegovu izradu.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je dan ranije da je važno da Zakon o rodnoj ravnopravnosti bude funkcionalan i u interesu svih građana, te dodao da su primedbe na Nacrt imali i sindikati i Unija poslodavaca.
"Zakon se nalazi kod nas u Ministarstvu i ne samo da mi imamo nekih suštinskih primedbi na Zakon i na njegovu sprovodivost, već ga imaju i sindikati i Unija poslodavaca", rekao je Đorđević, komentarišući izjavu predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović koja je rekla da će Nacrt tog zakona biti poslat Ministarstvu rada kako bi se oni bavili implementacijom.

Socijalno ekonomski savet Republike Srbije danas je, konsenzusom, doneo odluku o povećanju minimalne cene rada za 2018. godinu za 10 odsto i ona iznosi 143 dinara po radnom času, bez poreza i doprinosa.
Socijalni partneri su se saglasili o postojanju potrebe za povećanjem minimalne cene rada, a uvažavanjem argumenata svih strana došlo se do usaglašavanja njenog iznosa, koji je između zajedničkog predloga Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost od 154 dinara i 139 dinara, koliko je predlagala Unija poslodavaca Srbije, odnosno 140 dinara, koliko je predlagala Vlada Republike Srbije.
Ministar finansija Dušan Vujović je obećao da će insistirati na fiskalnoj neutralnosti odluke, odnosno da povećanje minimalne cene rada neće pasti na teret troškova poslovanja poslodavaca.
Socijalno ekonomski savet je posle nekoliko godina, u kojima je odluku o iznosu minimalne cene rada donosila Vlada Srbije, doneo odluku o njenom povećanju usaglašavanjem argumenata svih socijalnih partnera, što je značajno i za jačanje socijalnog dijaloga u Srbiji.