Home

SAOPŠTENJE
sa Sednice Predsedništva SSSS

Predsednik Vlade Republike Srbije je, tokom boravka u Americi, krivicu za zabrinjavajući broj nezaposlenih i nezainteresovanost investitora, prebacio na „jake sindikate“ u Srbiji. Ova istorijska izjava premijera, jasno je i srpskim građanima, loš je alibi za sopstvenu nesposobnost i nesposobnost Vlade na čijem je čelu za sve, a nema ih malo, pogrešne poteze, lutanja, oklevanja, nečinjenja.


Kao „jak sindikat koji dugoročno radi protiv porasta zaposlenosti i obeshrabruju investitore“, podsećamo premijera:

Privatizacija sama po sebi smanjuje broj zaposlenih, ali katastrofalna privatizacija kakva se u Srbiji dogodila i bezočna pljačka godinama stvaranog društvenog kapitala, uništila je srpsku privredu, zatvorila srpska preduzeća, ostavila bez posla više od 500 hiljada ljudi, koji više i nemaju gde da se zaposle.

Sindikat je upozoravao na posledice ovakve pljačke, pokretao postupke za raskide kupoprodajnih ugovora kako bi spasao šta se spasti može, zaposleni su štrajkovali, blokirali preduzeća i tražili pomoć. Agencija za privatizaciju, na čijem ste čelu u jednom periodu bili i Vi, nije ni blagovremeno ni često reagovala na takve vapaje. Drugim rečima, ili niste videli ili, iz vama znanih razloga, niste hteli da vidite kuda nas vode rasprodaje. A za to, do danas, niko nije odgovarao, naprotiv, stiče se utisak da krivci nisu samo amnestirani već i bogato nagrađeni.

„Insistiranje na kratkoročnim beneficijama za radnike“, drugi je primarni razlog i greška jakih sindikata, kako ste objasnili amerikancima i razlog da investitori budu obeshrabreni. Pri tome ste zanemarili šta ozbiljni investitori zaista traže. Pre svega, pravnu državu sa respektabilnim institucijama, autoritativnom Vladom i premijerom, zakonima koji se poštuju i zdravu poslovnu klimu i ambijent, za čije je kreiranje upravo nadležna Vlada. Sindikati im ne smetaju. Jer jaki sindikati postoje širom sveta, kao ravnopravni partneri koji kroz dijalog probleme rešavaju.

Molimo Vas da nama i građanima Srbije objasnite koje je to  nerealne beneficije tražio sindikat za zaposlene, a koje su ugrozile rejting zemlje kod potencijalnih investitora. Da li je to zahtev da se kolektivnim ugovorima urede odnosi između sveta rada i sveta kapitala? Da li je beneficija prosečna zarada u iznosu od 35.538 din, po svojoj visini najniža u regionu, koja jedva pokriva 67,43% prosečne potrošačke korpe. Ili minimalna zarada koja pokriva 59,41% minimalne potrošačke korpe. Možda je neopravdani benefit to što više od 10% zaposlenih mesečno ne prima zaradu iako radi puno radno vreme, ili pak činjenica da velikom broju onih koji rade neodgovorni poslodavci nisu uplaćivali poreze i doprinose, pa ne mogu u zasluženu penziju i nemaju overene zdravstvene knjižice i pravo na lečenje. Pri tom, kontrolni mehanizmi države da spreči ovaj vid zloupotreba ne funkcionišu. Napori Vlade su usmereni isključivo na popunjavanje budžetskih deficita, a jedan od mehanizama je skoro neprekidan rast cena osnovnih životnih namirnica, naročito onih koje su pod kontrolom države, i dalji, sve dublji pad standarda većine građana Srbije.

Pri tome, budući da ima više od milion siromašnih, blizu milion nezaposlenih, podsećamo Vas, kratkoročne benificije su najčešće značile bar jedan obrok dnevno za mnoge porodice, pored narodnih kuhinja, koje umesto radnih mesta Vlada otvara.

Nezaposlenost je daleko veća od one koju ste naveli kao noćnu moru Vlade, pa čak i zvanična statistika kaže da je stopa nezaposlenosti 26%. Pretpostavka je da je umanjivanje zvaničnog podatka „diplomatski opravdan manevar“ da bi se ohrabrili i privukli investitori. Da Vas ipak podsetimo, nemojmo ih potcenjivati, MMF nam je već izložio našu stvarnost u realnim brojevima. Tužno je, međutim, da niste prepoznali najveći problem, a to je da nezaposleni i nemaju više gde da rade, jer nema privrede i preduzeća.

Svetska kriza, koju tako često koristite kao opravdanje za teškoće, samo je produbila naše, domaće dugogodišnje dubioze. Nemoćni i nespremni u pomoć ste pozvali MMF i Svetsku banku, da nam pod nepovoljnim uslovima i solidnim kamatama, pozajme novac i kontrolišu njegovu potrošnju. Dobro je poznato da ove finansijske institucije nisu ni u Srbiju, a ni u druge zemlje, došle kao spasioci, već kao dželati, koji po utvrđenoj šemi, a ne realno sagledanim specifičnostima, određuju pravila igre u kojoj su zaposleni, nezaposleni i penzioneri samo kolateralna šteta. Otišli ste i dalje, uzimali kredite za punjenje budžeta od svih koji su vam ponudili i zadužili generacije naših potomaka.

Povećanje zaposlenosti, ulaganje u ljudski kapital, investicije i znanje, izvozno orijentisana ekonomija i smanjenje siromaštva, završetak infrastrukturnih radova kao uslov realizacije plana „Srbija 2020“, bajka je u koju više niko u Srbiji ne veruje. Godinama je slušamo, a sve smo dalje od nje.

Zato gospodine Cvetkoviću, nemojte precenjivati ulogu sindikata, mada su dokazali da su odgovoran, stručan socijalni partner koji razume teškoće, predlaže i podržava rešenja, nudi izlaze. Na žalost, socijalni dijalog i partnerstvo pominju se samo kada Evropi i svetu treba prikazati demokratsko lice, podobnost za članstvo u EU, ili, poslednji primer, kada je potreban krivac i opravdanje za sopstveni neuspeh.

Upozoravali smo vas, predsedniče Vlade na greške koje činite, skretali vam pažnju na pogrešne poteze, pružali podršku merama i aktivnostima koje su otvarale perspektivu i nudile rešenja, insistirali na dijalogu i dogovoru, potpisivali sporazume, postizali kompromise. Na žalost, sve je ostalo na lepim pričama, jer dogovoreno niste poštovali, potpisano i preuzeto niste realizovali. I dokazali ste da niste dosledni, odlučni, hrabri, kompetentni, da nemate viziju, pa čak ni ideju za put Srbije u bolju, evropsku budućnost.
 
Language
Serbian English French German Italian Portuguese Russian Spanish