U Beogradu je u saradnji Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS NEZAVISNOST i Industrijskog sindikata PRO-GE Austrije održana radionica „Zapošljavanje preko agencija za privremeno zapošljavanje - iskustva austrijskog sindikata i smernice za efikasno delovanje“. Predstavnici PRO-GE izložili su iskustva Austrije o agencijskom radu i na sastanku radne grupe za izradu nacrta zakona u oblasti agencijskog rada.
Austrija ima dugu tradiciju u oblasti rada zaposlenih preko agencija za privremeno zapošljavanje. Još sedamdesetih godina prošlog veka kada se ovaj oblik rada pojavio počele su diskusije socijalnih partnera - Zakon o radu preko agencija usvojen je 1988. godine, a 2002. i kolektivni ugovor na nacionalnom nivou koji se primenjuje za ovakve radnike. Imajući u vidu da je pokrivenost kolektivnim ugovorima u Austriji veoma visoka i iznosi 98 odsto, sistem uglavnom funkcioniše a cilj je da se prava radnika što više zaštite, kako onih koji su zaposleni na neodređeno vreme tako i onih koje je ustupila agencija.

Najveća prosečna isplaćena plata u regionu, prema poslednjim podacima, u prošloj godini iznosila je u Sloveniji 1.020 evra.
Najmanja je u Makedoniji - svega 363,80 evra (22.460 denara).Prosečna plata prema poslednjim podacima u Hrvatskoj je iznosila 749,70 evra (5.642 kune), u Crnoj Gori 503 evra, u Bosni i Hercegovini 428 evra (837 KM), a u Srbiji 369,70 evra (45.767 dinara), piše N1.

Većina radnika u Srbiji u proseku dnevno radi dva do tri sata prekovremeno, i za taj rad najčešće nisu plaćeni, tvrde predstavnici sindikata. Prekovremeni rad češći je kada je u pitanju privatni sektor, ali pritužbe radnika na adrese sindikata sve više stižu i iz državne uprave i javnih preduzeća.
Međutim, ono što im je zajedničko jeste što ni jedni ni drugi za taj rad nisu plaćeni, niti to pravo u najvećem broju slučajeva mogu da ostvare, pre svega zbog straha od odmazde i gubitka posla.

Savez samostalnih sindikata Srbije predlaže da se u Zakonu o radu predvidi da se zaposlenom na određeno vreme radni odnos mora produžavati do isteka njegove privremene sprečenosti za rad.
Time bi bila sprečena samovolјa poslodavca da može dati otkaz ili odbiti da produži ugovor o radu dok je zaposleni na bolovanju, kao što se to nedavno desilo samohranoj radnici, zaposlenoj u „Juri", dok je bila na bolovanju zbog lečenja od karcinoma.
Zbog toga je SSSS pripremio tekst amandmana na Zakon o radu kojim je predviđeno da zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme radni odnos ne može prestati dok je privremeno sprečen za rad, što znači da mu se radni odnos na određeno vreme produžava do isteka privremene sprečenosti za rad (bolovanja).